25 apr JAČANJE IMUNITETA – Česta pitanja i odgovori
Vreme je za jačanje imuniteta. Da li je potrebno da pojašnjavamo zašto? Sama činjenica da čitate ovaj tekst govori da ste upoznati šta se oko vas (a možda i u vama) dešava i da je danas najbolja investicija ulagati u sebe i svoje odbrambene snage, a one su objedinjene pod jednom zastavom na kojoj piše: dobar imunitet!
Počnimo od stvari koje nas okružuju i situacija u koje dospevamo i pogledajmo kako one utiču na imunitet:
Da li je stres loš za imunitet?
Malo stresa je u redu, a mnogo šteti imunitetu.
Hronični stres slabi imuni sistem i povećava rizik od bolesti. Podložniji smo virusnim infekcijama, uključujući respiratorne probleme – prehlade, grip pa i korona virus. Stres pored ostalog dovodi i do oslobađanja histamina, a gde je histamin tu su i različite alergije.
Stresa se možete uspešno osloboditi stomačnim disanjem, meditacijom, vežbanjem i opuštanjem.
Da li kućni ljubimci pomažu jačanje imuniteta?
Da, vaš ljubimac blagotvorno utiče na vaš imunitet
Sigurno se pitate kako: rezultati studija pokazuju da vlasnici kućnih ljubimaca imaju niži krvni pritisak i nivo holesterola u poređenju s onima koji nemaju kućne ljubimce. Lakše podnose infekcije i bore se protiv virusa.
Takođe, vlasnici kućnih ljubimaca imali su niži ukupni holesterol i trigliceride u odnosu na one koji nemaju kućne ljubimce.
Aktivna briga i druženja sa kućnim ljubimcima može dovesti do boljeg opšteg zdravlja srca i smanjenog rizika od srčanih bolesti.
Studije pokazuju da vlasnici pasa mogu imati i dodatne pogodnosti kada je zdravlje srca u pitanju, zato što je svakodnevna obaveza redovnog šetanja psa prilika da budu aktivni.
Interesantno je navesti, da je posedovanje kućnih ljubimaca u detinjstvu direktno povezano sa smanjenom podložnošću alergijama u kasnijem životnom dobu.
Da li socijalne veze utiču na imunitet?
Vaša društvena mreža može vas učiniti jačim.
Sve je veći broj dokaza koji ukazuju da su usamljenost i socijalna izolacija veoma štetni za zdravlje. Jedno istraživanje je nedvosmisleno potvrdilo da oni s najjačim socijalnim vezama imaju znatno veću verovatnoću da će živeti duže od onih sa lošim socijalnim vezama.
Postoji mnogo načina za razvijanje i jačanje društvenih veza. Podignite telefon i redovno zovite prijatelje. Planirajte da se lično okupite, delite sa njima svakodnevne radosti pa i probleme.
Volonterski rad je takođe koristan za poboljšanje socijalnih veza. Pridružite se grupi koja ima slična interesovanja kao i vi – em ćete se dobro provesti em znate da dotična aktivnost pomaže jačanje imuniteta.
Družite se sa starim prijateljima i pronađite nove da biste ojačali i obogatili svoj društveni život.
Vi birate stanje vašeg uma
Budite pozitivni!
Očekujte dobre stvari i vaš imuni sistem će pratiti očekivanje. Uz to radite sve što treba da biste postigli to što očekujete, jer samo očekivanje bez adekvatnog delovanje nije optimizam već lažna nada.
Studija u kojoj su učestvovali studenti prava otkrila je da je njihov imuni sistem bio jači kada su se osećali optimistično. Dakle, neka optimizam radi za vas!
Vežbajte da u različitim situacijama vidite čašu napola punu, a ne napola praznu. Vežbajte zahvalnost i pronađite najmanje tri stvari u svom životu na kojima ste zahvalni svakog dana.
Zamislite najbolji ishod čak i u teškim situacijama. Možda ne možete uvek da kontrolišete događaje oko sebe, ali uvek možete da odlučite kako ćete na njih da reagujete. To je važno za jačanje imuniteta!
Smeh je ozbiljna stvar
Trbušni smeh je lek.
Da li smeh zaista može da pojača vaš imunitet? Rezultati nekih studija potvrđuju da je to moguće. U studiji na zdravim muškarcima, gledanje smešnog filma pojačalo je aktivnost prirodno odbrambenih ćelija, dok gledanje emocionalno neutralnog filma nije pojačalo funkciju imunološkog sistema.
Istraživanje o uticaju smeha na imunitet se nastavlja, a vi se trudite da se što češće smejete.
Trbušni smeh (smeh kada vam se i trbuh trese J) je sjajan osećaj a koristan je za organizam. Ne može da povredi nikoga, ali može pomoći da ojačate imuni sistem i smanjite prijemčivost za obolevanje.
Antioksidansi i jačanje imuniteta
Prva linija odbrane vaših ćelija.
Antioksidansi su jedinjenja koja se mogu naći u raznovrsnom voću i povrću i oni štite ćelije od slobodnih radikala. Inače, slobodni radikali mogu oštetiti DNK ali i ostale delove ćelija.
Voće i povrće različitih boja pruža najbolju kombinaciju zaštitnih antioksidanata za jačanje opšteg zdravlja i imuniteta. Jedite zeleno lisnato povrće, lubenice, šargarepe, različite bobice, brokoli, pomorandže, kivi, kantarion i ostale voćkice i povrćkice jarkih boja kako biste svojim ćelijama i imunološkom sistemu pružili svu prirodnu zaštitu koja im je potrebna za dobro funkcionisanje.
Domaća pileća supa sa šargarepom, celerom i drugim povrćem takođe može predstavljati blagodat za vaš imuni sistem. Setite se detinstva i toplih supa kojima su vas obilato nutkali vaši roditelji, kao moćnog oružja protiv virusa i infekcija.
Šta je sa vitaminskim dodacima?
Multivitamini mogu pomoći.
Neki stručnjaci veruju da vam svakodnevno uzimanje multivitamina može pomoći da zadovoljite minimalne potrebe za pojedinim hranljivim sastojcima.
Za imunološku funkciju veoma su važni vitamini A, C, D i E.
Pored vitamina, minerali a naročito cink, selen i magnezijum pomažu da vaš imuni sistem funkcioniše dobro. Ovi minerali su ključni za nesmetano odvijanje mnogih reakcija u telu.
Jačanje imuniteta podrazumeva da organizam svakodnevno snabdevate kvalitetnim nutritivima – materijalom koji omogućava njegov nesmetan rad.
Šta je sa praznim kalorijama?
Bežite od njih!
Prerađena hrana (uključujući industrijske slatkiše i napitke tipa različitih kola i sl.), brza hrana i hrana za grickanje (štapići, flipsovi, čips(ovi)…), sadrži prazne kalorije koje vašem telu ne daju vitamine, hranljive materije ili vlakna – već ih oduzimaju, praktično – kradu! Pored toga sadrže i hemikalije i konzervanse koji nisu dobri za organizam.
Ako jedete prerađenu hranu umesto hrane u njenom prirodnom i neprerađenom obliku, vaše telo će biti lišeno vitamina i hranljivih sastojaka koji mu trebaju da bi se uspešno nosilo sa svakodnevnim izazovima – fizičkim i psihičkim.
„Zaboravite“ procesiranu hranu u korist voća, povrća, mršavog mesa, zdravih masti i integralnih žitarica kako biste vašem telu i imunom sistemu dali sve što je potrebno da funkcioniše dobro i da biste bili zdravi. Prilagodite svoje prehrambene navike tako da podržavaju vaše zdravlje.
Jačanje imuniteta organizma uz pomoć biljaka i dodataka
Lekovite biljke u službi imuniteta.
Neka istraživanja sugerišu da jedinjenja u bilju i biljnim dodacima mogu poboljšati imunitet. Beli luk, mlečni čičak, ginseng, zeleni čaj, crni kumin, đumbir, majčina dušica… su samo neke od biljaka za koje se navodi da su korisne za jačanje imuniteta.
Razgovarajte sa vašim lekarem i farmaceutom pre nego što u svoj režim uključite biljke i suplemente. Razlog: Biljni dodaci mogu da proizvedu i neželjene efekte, posebno u kombinaciji sa drugim biljem, dodacima ili lekovima.
Probiotici su korisni sojevi bakterija koji takođe jačaju imunitet. Potražite dodatke probiotika sa laktobacilima i bifidobakterijama. Probiotici takođe mogu pomoći poboljšanju zdravlja digestivnog trakta.
Jačanje imuniteta vežbanjem
Pokrenite se!
Vežbanje ima brojne zdravstvene dobrobiti uključujući zaštitu od srčanih bolesti, osteoporoze, pa čak i određenih vrsta karcinoma. Vežbanje takođe jača imunitet.
Da biste maksimalno iskoristili dobrobiti vežbanja, pokušajte da budete umereno fizički aktivni, najmanje 30 minuta dnevno, najmanje pet dana nedeljno.
Hodanje je jedan od najjednostavnijih načina vežbanja. Ako niste ljubitelj hodanja, probajte jogu, plivanje, biciklizam ili neki ekipni sport. Vrtlarstvo je takođe dobar način da imate aktivnosti na otvorenom.
Da li seks pomaže za jačanje imuniteta?
U jednoj studiji gde su „zamorčići“ bili studenti, oni koji su imali seksualne odnose 1 do 2 puta nedeljno imali su znatno viši nivo imunoglobulina A (IgA) u pljuvački, od studenata koji nisu seksualno aktivni ili su aktivni manje od jednom nedeljno.
Inače, IgA pomaže kod zaštite protiv različitih bolesti počevši od prehlade pa dalje, tako da seks izgleda spaja ugodno sa korisnim.
Prespavajte svoj put ka boljem imunom sistemu!
Spavanje mora da vam bude prioritet!
Nekoliko studija potvrđuje vezu između sna i jakog imunog sistema. Većini ljudi treba od 7 do 9 sati da se dovoljno odmore. Ako se dobro odmorite, poboljšavate funkciju belih krvnih zrnaca, pa je manje verovatno da ćete dobiti neku od respiratornih infekcija, prehladu ili grip.
Izgradite dobre navike da biste imali kvalitetan san. To znači da se budite i odlazite u krevet svakog dana u isto vreme, čak i vikendom – i ako je moguće ne kasnije od jedanaest sati.
Izbegavajte konzumiranje stimulativnih supstanci nekoliko sati pre spavanja, jer ometaju san.Tu spadaju kofein, alkohol i energetska pića. Veća je verovatnoća da ćete dobro spavati ako je vaša spavaća soba hladnija.
Napravite opuštajuću večernju rutinu pre spavanja. Uživajte u toploj kupki, u muzici koja smiruje i opušta, ili u šoljici čaja koji će vam pomoći da lakše zaspite. Imunitet voli odmor i pasivno vreme u kome može da se „ojačava“.
Jačanje imuniteta i alkohol
Umerenost je ključ.
Alkohol ima depresivno dejstvo na imuni sistem, pa ga je najbolje piti umereno ili, još bolje, potpuno ga ostaviti.
Muškarci mogu da konzumiraju do dva alkoholna pića dnevno. Žene ne bi trebale da popiju više od jednog.
Konzumiranje alkohola može nepovoljno da utiče na celokupno zdravstveno stanje ili da ima štetnu interakciju sa nekim lekom koji možda uzimate. Zato pitajte svog lekara da li je sigurno da povremeno popijete neko alkoholno piće i koje količine su za vas optimalne.
Nikotin je imunosupresant
Da se ne lažemo – pričamo o vrlo opasnoj supstanci!
Pušenje i upotreba nikotina štetno deluju na imuni sistem. Pušači su izloženi povećanom riziku od zdravstvenih problema i sledećih bolesti: rak pluća, astma, moždani udar i srčani udar.
Bilo koja supstanca koja smanjuje vaš imuni odgovor nije nešto što vašem organizmu treba i što je poželjno da konzumirate.
Postoji mnogo različitih strategija koje vam mogu pomoći da ostavite pušenje. Vaš lekar može da preporuči nikotinske flastere, određene lekove ili druge tretmane koji će vam pomoći da prestanete da pušite. Potražite pomoć ako vam je potrebna.
Da li je pranje ruku zaista toliko važno?
Da, jeste!
Često pranje ruku je jednostavan i efikasan način da se spreči širenje respiratornih infekcija kao što su prehlada, grip, koronavirus, crevne bolesti, i druga zarazna stanja.
Neki mikrobi se lako prenose sa osobe na osobu u međusobnoj interakciji. Lako je preneti klice sa ruku u nos, oči i usta, a to mahinalno često uradite. To je jednostavan način da unesete zarazne klice u organizam i eto bolesti.
Perite ruke sapunom pod tekućom vodom dvadesetak sekundi. Antibakterijski sapun i sredstvo za čišćenje lica mogu pružiti dodatnu zaštitu protiv štetnih mikroorganizama.
Koristite alkoholni deterdžent na bazi alkohola koji sadrži najmanje 60% alkohola u trenucima kada nemate sapun i vodu pri ruci.
Tekst je preuzet sa www.krugzdravlja.rs